Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Маските, децата и КОВИД-19

Со почетокот на учебната година се разгоре темата околу задолжителното носење маски од страна на децата, а деновиве е повторно актуелна.
На многумина не им беше јасно што значи долготрајно носење на маските, но како поминува времето станува сѐ појасно.


Маската стана толку политизирана што спречува рационално разгледување на доказите и предизвикува огорченост, навредливи постапки, презир и негативност меѓу тие што носат маски и оние кои се чувствуваат загрозени од поединецот кој нема или не може да носи маска.

Но сепак, да направиме уште еднаш резиме на она што досега е познато, што вели науката за маските, децата и училиштата.

Уште од почетокот на пандемијата се знаеше дека овој вирус има стратифициран ризик, но секако успешно со помош на медиумите тетарската претстава продолжува и се вели дека секој кој ќе се инфицира со САРС-КоВ-2 ќе има неизбежни, страшни последици.

Исто така и поновите податоците сега сугерираат дека децата не само што имаат екстремно низок ризик, туку и дека тие природно имаат способност да го избегнат (https://www.nature.com/articles/d41586-020-03496-7) вирусот САРС-КоВ-2 поради недостаток на АЦЕ-2 рецептори во нивните ноздри
(https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/2766522).

Зошто оваа измама продолжува да ѝ се сервира на јавноста и не е спречена веднаш, останува да видиме.

Науката за носење маски беше единствена додека не се вмеша, очигледно – политиката. Покрај тоа, скоро 2 години не се направи анализа за користа наспроти штетата од долготрајно носење маски кај децата – што е и основен параметар за дали да се налoжи или не оваа нефармацевтска мерка. Сепак, продолжуваме со мантрата дека маската „МОЖЕ да ги заштити најранливите, постарите“ и затоа мораме да ги ставиме децата како жртва пред олтарот на „општото добро“.

Но, што покажуваат доказите? Па, се собираат докази за потенцијалните штети од употребата на маска (детално овде). На пример, студијата на ЦКБ (https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/wr/mm7007e1.htm?s_cid=mm7007e1_w) во февруари 2021 година за користење двојна маска објави дека маскирањето може да го попречи дишењето (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25026508/) – што може да предизвика разни други проблеми, вклучително и акутни напади на анксиозност кај подложни лица. Во Упатсвото на СЗО за носење маки кај општата популација, исто така се објавени несакани ефекти кои можат да се појават од долготрајо носење на маски. Овие штети се уште поверојатно да се појават кај децата, особено кај помалите деца.

Вкупниот научен доказ, исто така, сугерира дека маските (хируршки и платнени маски) како што се користат во моментов се неефикасни во намалувањето на преносот (референци тука). Дури и ако се обидеме да ја потврдиме „минималната помош“ и да кажеме „можеби малку ќе помогнат“, овие маски за Ковид-19 се во голема мера неефикасни. Во многу извештаи, конечно е така, а и после повеќе од една година и резултатите се видливи. Но, и ако прифтиме дека „МОЖАТ“ до некаде да спречат пренос, потребно е детално да се разгледа ризикот од несаканите ефекти кај децата – па дури тогаш да се РАЗМИСЛУВА за некакви ПРЕПОРАКИ.

За опасностите од маските генерално, во неодамнешниот мини преглед (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33619199/) објавија: „Нема доволно податоци за да се измерат сите негативни ефекти што би можеле да ја намалат прифатливоста, придржувањето и ефективноста на маските за лице“.

Се согласуваме дека адекватното истражување за споредбена ефикасност од примарен тип сѐ уште не е достапно, но имаме силни пријавени и реални информации, заедно со некои примарни докази, кои се најмалку доволни за дискусија. Како и во секој фармацевтска или нефармацевтска постапка најпрво се разгледува користа во однос на штетите што истиот може да ги предизвика и врз основа на тоа се донесува информирана одлука. Докажаните несакани ефекти од долготрајно носење на маски, не се воопшто за занемарување особено кога се работи за децата, кои сѐ уште се наоѓаат во психо-физички развој.

Во текот на април до октомври 2020 година во САД (https://www.aier.org/article/cost-of-us-lockdowns-a-preliminary-report/), посетите на итна медицинска помош поврзани со проблеми со менталното здравје (на пример, анксиозност) за деца на возраст од 5-11 години се зголемија за речиси 25% и се зголемија за 31% за оние на возраст од 12-17 години, во споредба со истите период во 2019 година. Во текот на месец јуни 2020 година, 25% од лицата на возраст од 18 до 24 години во САД пријавиле самоубиствени идеи. Иако некои од ова може да бидат поврзани со пандемијата, постои реален сомнеж дека тоа во голема мера е во функција на одговорот на пандемијата.

Едно од највознемирувачките набљудувања доаѓа од д-р Маргарита Гриз-Брисон, која е една од водечките европски невролози и неврофизиолози фокусирана на невротоксикологија, медицина на животната средина, невро-регенерација и невропластичност. Таа изјави:

Повторното вдишување на нашиот издишан воздух без сомнение ќе создаде недостаток на кислород (https://perma.cc/Q568-Y2H2 ) и наплив на јаглерод диоксид (https://www.collective-evolution.com/2020/10/07/one-of-europes-leading-neurologists-claims-masks-are-dangerous-explains-why/). Знаеме дека човечкиот мозок е многу чувствителен на недостаток на кислород“.

Постојат неврони, на пример во хипокампусот кои не можат да преживеат повеќе од 3 минути без соодветно снабдување со кислород. Со оглед на тоа што таквите клетки се толку чувствителни на недостаток на кислород, нивната функционалност мора да влијае (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25206597/) на ниското ниво на кислород (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29988368/).

Акутните предупредувачки симптоми се главоболки, поспаност, вртоглавица, намалена способност за концентрација и намалување на когнитивната функција. Имајќи предвид дека развојот на невродегенеративни заболувања може да потрае со години за да се манифестира, тогаш кои се потенцијално штетните ефекти од употребата на маски, особено кај децата, кога маските се користат во поголемиот дел од денот? Сите, особено родителите, мора да го земеме предвид ова и да ги одмериме придобивките наспроти штетите. Дали има доволно придобивки за да се гарантира употреба во однос на потенцијалните штети? Ако штетите ги надминуваат придобивките, тогаш не можеме со добра совест да се залагаме за употреба на маски. Покрај тоа, континуираните и стресни влијанија на маскирање (и затворање на училиштата), исто така, ќе имаат познато и штетно влијание врз имунолошкиот систем кај децата (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15250815/) (и возрасните).

Други медицински штети се однесуваат на идејата дека децата и адолесцентите имаат исклучително активен и адаптивен имунолошки систем, систем што мора да се предизвикува за да ја задржи функционалноста. Сепак, со строго ограничување на активностите на децата поради заклучување и маскирање (физичката активност/вежбите се речиси невозможни додека носите маска), најверојатно го заобиколуваме нивниот имунолошки систем. Доказите покажуваат дека редовната физичка активност и честото вежбање ја подобруваат имунолошката компетентност и регулација (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29713319/ ).

Детето кое не е изложено на природата има мала одбрана кон минорна болест, која може да стане огромна поради недостатокот на подготвениот „дотеран“ и „оданочен“ имунолошки систем. Цврстиот имунолошки систем ја скратува болеста како последица на присуството на претходно програмиран имунитет.

Спречувањето на децата од таква интеракција со природата и бактериите (https://www.nature.com/news/early-exposure-to-germs-has-lasting-benefits-1.10294) може и доведува до огромни инфекции и сериозни последици по здравјето и животот на детето. Можеби ќе ги поставиме нашите деца за идна катастрофа кога ќе излезат од општествените ограничувања целосно и без маски, за потоа да бидат на милост и немилост од нормално бенигни опортунистички инфекции со сега ослабен имунолошки систем. Ова не може да се игнорира бидејќи ги разгледуваме последиците од нашите акции денес во оваа пандемија и сомнителните заклучувања, затворањето училишта и политиките за маскирање.

Постојат повеќе проблеми посебно со психолошкото оштетување и зошто маската не е „само маска“. Има огромно психолошко оштетување кај доенчињата и децата, со потенцијални катастрофални влијанија врз когнитивниот развој на децата. Ова е уште поважно во однос на децата со посебни потреби или оние во спектарот на аутизмот кои треба да бидат способни да ги препознаат изразите на лицето како дел од нивниот тековен развој.

Секако, оптималното споредбено истражување за штетите не е доволно акумулирано, но она што е пријавено е доволно за да нѐ информира и води во дебатата за потенцијалните штети од употребата на маски (хируршки и платнени), особено кај децата. Но, постојат докази од реалниот свет. Додека дополнителни докази ќе помогнат да се разјасни степенот на ризик, постојните детали се доволно отрезнувачки и со огромна корист, бидејќи се земаат предвид придобивките наспроти штетите од употребата на маската. Дури и потенцијалот за минимална штета е доволен за да се спречи оправдување на таквата употреба.

Ги повикуваме родителите да размислат за ова и внимателно да ги измерат придобивките наспроти негативните страни/штетите на маските за нивните деца. Ова навистина не е прашање на „науката“ бидејќи докажано е дека децата не го шират вирусот лесно помеѓу децата, на возрасните, на наставниците или во домот. Тие не се разболуваат тешко или не умираат од овој вирус. Покрај тоа, наставниците се изложени на многу низок ризик од тешка болест или смрт и училишниот амбиент останува една од најбезбедните, најниско ризичните средини.

Тогаш се поставува прашањето, која е користа од маските за децата? Дали маскирањето на децата е навистина повеќе за да се чини дека прави нешто, дури и ако е неефикасно или евентуално штетно? Ако можните штети ја надминуваат занемарливата и сомнителна корист во таква група со низок ризик, тогаш зошто тие мора да носат маски во затворени простории и на отворено на училиште? Маските кај деца со таков речиси нула ризик од пренесување и заболување од Ковид не се неопходни и се нелогични и ирационални.

Ова е слично на потребата за вакцинација на деца, особено мали деца. Децата не беа дел од истражувањето за вакцина, а исто така и многу нискиот ризик за децата покренува многу вознемирувачки прашања зошто. Потегот да се вакцинираат децата врз основа на постојните докази за ризик нема основа во науката и нема нето корист.

Да се затвораат, да се маскираат децата е апсурдно, нелогично, бесмислено и потенцијално опасно како и обидот да се запре „секој случај на Ковид“ или „запирање на Ковид“ по секоја цена. Маските не се потребни за деца базирани на екстремно малиот ризик кај децата. Ризикот од смрт од Ковид-19 е „речиси нула“ за младите луѓе. Прашањето за маски кај децата е навистина прашање за управување со ризик за родителите и секој донесувач на одлуки.

Но, науката е јасна!

СТУДИИТЕ ОКОЛУ ЕФЕКТИВНОСТА НА МАСКИТЕ СЕ НЕУБЕДЛИВИ

Во август 2020, СЗО го дополни документот „Совети за употреба на маски за деца во заедницата, во контекст на КОВИД-19“.

Од упатсвото на СЗО:

Цел на документот:

Овој документ дава насоки за носителите на одлуки, јавните и здравствените работници за деца да ја информираат политиката за употреба на маски за деца во контекст на пандемијата со КОВИД 19.

Достапни докази:

Пренос на КОВИД-19 кај деца

Накратко, степенот до кој само возраста , без оглед на симптомите, влијае на вирусното оптоварување и пренос не е добро разбрана.

Главни заклучоци:

Според ограничените достапни докази, малите деца може да имаат помала подложност на инфекција во споредба со возрасните, но достапните податоци сугерираат дека ова може да варира во зависност од возраста кај децата. Податоците од студиите за сероепидемиологија и студии за пренос сугерираат дека постарите деца (на пример, тинејџерите) може да играат поактивна улога во пренесувањето отколку помалите деца. Придобивките од носење маски кај деца за контрола на КОВИД-19 треба да се измерат според потенцијалната штета поврзана со носењето маски, вклучувајќи изводливост и непријатност, како и социјалните и комуникациските проблеми. Факторите што треба да се земат предвид вклучуваат и возрасни групи, социокултурни и контекстуални размислувања и достапност на надзор на возрасни и други ресурси за да се спречи пренесување. Потребни се податоци од висококвалитетни проспективни студии во различни средини за улогата на децата и адолесцентите во пренесувањето на SARS-CoV-2, за начините за подобрување на прифаќањето и усогласеноста на употребата на маски и за ефикасноста на употребата на маски кај децата. Овие студии мора да бидат приоритетни и да вклучуваат проспективни студии за пренос во образовни услови и домаќинства раслоени по возрасни групи (идеално <2, 2-4, 5-11 и> 12 години) и со различни шеми на преваленца и пренос. Посебен акцент мора да се стави на студиите во училиштата во услови со ниски и средни примања.

Совети до носителите на одлуки за употреба на маски за деца во заедницата

Сеопфатни водечки принципи

Со оглед на ограничените докази за употреба на маски кај деца за КОВИД-19 или други респираторни заболувања, вклучително и ограничени докази за пренос на САРС-КоВ-2 кај деца на одредена возраст, формулирањето политики од националните власти треба да се води според следново сеопфатни принципи за јавно здравје и социјални работи:

Не правете штета: треба да се даде приоритет на најдобриот интерес, здравје и благосостојба на детето.
-Упатството не треба негативно да влијае на развојот и резултатите од учењето.
-Насоките треба да ја земат предвид можноста за спроведување препораки во различни социјални, културни и географски контексти, вклучително и услови со ограничени ресурси, хуманитарни услови и деца со попреченост или специфични здравствени состојби…


Размислувања за имплементација

За деца помеѓу шест и 11 години, треба да се примени пристап базиран на ризик при одлуката за употреба на маска. Овој пристап треба да ги земе предвид:

-интензитет на пренос во областа каде што е детето и ажурирани податоци/достапни докази за ризикот од инфекција и пренос во оваа возрасна група;
-социјална и културна средина како што се верувања, обичаи, однесување или општествени норми кои влијаат на социјалната интеракција на заедницата и населението, особено со и меѓу децата;
– капацитетот на детето да се усогласи со соодветната употреба на маски и достапност на соодветен надзор за возрасни;
-потенцијално влијание на носењето маски врз учењето и психосоцијалниот развој; и
-дополнителни специфични размислувања и прилагодувања за специфични средини како што се домаќинства со постари роднини, училишта, за време на спортски активности или за деца со попреченост или со основни болести.

Упатсвото на СЗО кажува јасно, носетилите на одлуките треба да ги согледат сите потенцијапли позитивни и негативни ефекти од наложувањето за носење маски во училиштата. Секако, според нив, поради недостаток на научни студии. Иако од тогаш има објавено нови студии како за преносот на вирусот кај децата, така и за ефектите од долготрајното носење маски.

Со почетокот на КОВИД пандемијата, исклучително се форсираше кон вакцината како единствен спас, единствена превенција за оваа болест.

Како што времето одминува, сѐ појасно е дека вакцината не штити како што беше ветувано, а вакцината нема никаква улога во спречување на трансмисијата на САРС-КоВ-2, што впрочем и не беше дел од клиничките истражувања на производителите на КОВИД вакцините. Сега рекламата, т.е. вакциналната кампања се сведе на тоа дека вакцината штити од тешка форма на болеста, односно ја редуцира стапката на хоспитализација.

Протоколите за лечење, но и за профилакса беа и сѐ уште се во сенка. Известувавме уште од почетокот на пандемијата за лекови и суплементи кои би помогнале како во профилакса, така и за третман.

Уште на почетокот од пандемијата се говореше за улогата на витаминот Ц. Д-р Ченг, говореше за успешен третман со интравенозен витамин Ц и хепарин (кај одредени пациенти).
Известувавме за улогата на хидроксихлорокинот и цинкот како дел од успешен тратман и профилакса.
Ивермекинот се покажа доста ефикасен (1,2,3,4)

По две години се востановија доста успешни комбинации од лекови и суплементи за поддршка на заболените, но и за профилакса. Секако доказите само се трупаат (студии подолу).

За разлика од другите држави, во Македонија, сепак не постои ниту официјален протокол, ниту официјални насоки за профилакса. Здравата исхрана, редовната физичка активност „немаат влијание“ на добриот имунитет. Остана вакцината како единствен спас, но како што гледаме вакцината ниту спречи инфицирање, ниту помогна за враќање во „нормала“, а несаканите реакции кај вакцинираните се зголемуваат, иако Министерството за здравство не објавува конкретни податоци.

Многу доктори, како и практичари, оние кои имаат искуство со самата болест, врз основа на тоа искуство составија протоколи за лечење, како во домашни, така и во болнички услови.

Зошто не се се разговара за овие протоколи кај нас, зошто воопшто не се разговара за нив, зошто сите студии кои не одговараат на наративот се цензурираат – останува да видиме. Но, овие прашања се доста важни, бидејќи можноста за спасен живот плус останува на плеќите на одговорните.

Во продолжение може да видите дел од тие протоколи, како и научните докази позади нив. Заедничко за сите, но и есенцијален дел е раниот третман на болеста.

Доказите се акумулираа многу рано во пандемијата дека употребата на секвенционирани терапевтски средства со повеќе лекови (sequenced multi-drug therapeutics -SMDT) под водство на лекарот е корисна и дека некои лекови се безбедни и ефективни. Се однесуваат на пренаменети терапевтици кои се одобрени и се користат во некои случаи со децении за други болести.

Постојат опширно напишани и објавени алгоритми и протоколи за третман, како и докази за користа од раниот амбулантски третман на вирусот САРС-КоВ-2 и последователната болест КОВИД-19 (1, 2, 3, 4, 5, 6 ). Со високо насочени и SMDT режими кои вклучуваат рана примена на антивирусни лекови, во комбинација со кортикостероиди и антитромбоцитни/антитромботични терапевтици, ризикот од хоспитализација е значително намален за дури 85 до 90%, а ризикот од смртноста е елиминирана кај пациенти со висок ризик и кај помлади поединци кои се манифестираат со тешки симптоми.

КОВИД-19 се манифестира или како блага состојба слична на грип или како посериозна болест кај оние со висок ризик. Кај доста мал дел од лицата инфицирани со вирусот напредува кон посериозно заболување (обично постари лица со основни медицински состојби, гојазни или помлади со основни медицински состојби/фактори на ризик).

Комплексната и повеќедимензионална патофизиологија на болеста КОВИД-19, вклучително и оштетување на органите со посредство на вируси, цитокинска бура и тромбоза, налагаат рани интервенции за да се решат сите компоненти на болеста.

На кратко, болеста вклучува три фази 1) почетна фаза на вирусна репликација при што вирусот ја „киднапира“ метаболичката машинерија на клетките кои потоа почнуваат да синтетизираат нови вирусни честички 2) понапредна инфламаторна хипер-нерегулирана имуно-модулаторна бурна пневмонија, фаза при што постои цитокинска бура и проблематична размена на гасови позната како синдром на акутен респираторен дистрес – ARDS. ARDS генерално е причина за повеќето смртни случаи кои се припишуваат на КОВИД-19; и 3) тромботична фаза на згрутчување на крвта при што микротромбите се развиваат во белите дробови и во васкулатурата, што доведува до катастрофални компликации вклучувајќи длабока хипоксемија, мозочен удар и срцев удар.

Идеалната ситуација е да се запре вирусот во почетната фаза кога симптомите штотуку се појавиле, додека пациентот е сè уште во домот. Целта е да се спречи хоспитализација и смрт.

Во земјите каде што има и имаше неподготвеност за рано лекување на инфицирани и симптоматски високоризични лица, како што очигледно е случај кај нас, овој терапевтски нихилизам резултираше со ескалација на симптомите, одложена нега во болница и смрт.

Вирусни болести како што е КОВИД-19, со сложена патофизиологија, не реагираат на еден третман со лекови, туку бараат пристап со повеќе лекови. Вирусот е потребно да се третира со повеќекратни терапии. Овој повеќестран терапевтски пристап вклучува 1) адјувантни додатоци во исхраната; 2) комбинирана интрацелуларна антиинфективна терапија (антивирусни лекови и антибиотици); 3) инхалирани/орални кортикостероиди и колхицин; 4) антитромбоцитни агенси/антикоагуланси; 5) супортивна нега вклучувајќи дополнителен кислород, мониторинг и телемедицина. Рандомизираните испитувања на индивидуални, нови орални терапии не дадоа ефективни алатки.

Ниту една единствена терапевтска опција досега не била соодветна, но комбинациите се многу успешно применети во клиничката пракса. Лекарите кои беа храбри и сметаа дека е итно да се примени пристапот SMDT универзално, за да имаат корист голем број на акутни пациенти со КОВИД-19, го намалија интензитет и времетраењето на симптомите и спасија многу од хоспитализација и смрт.

Бидејќи во почетниот стадиум, а и со појавата на новите варијанти, е многу тешко да се разликува дали се работи за САРС-КоВ-2 или друг респираторен вирус (секако и тестовите не играат улога) – клучот е употребата на ран третман веднаш штом се појават симптомите кога вирусот е рана во фазата на репликација.

Д-р Џозеф Меркола вели:

„Со оглед на несигурноста околу дијагнозата, најдобро е да се третира секоја настинка или грип со појавување на раните симптоми. При првите знаци на симптоми, започнете со третман. Можеби се работи за обична настинка или обичен грип, можеби е многу поблагиот Омикрон, но бидејќи е тешко да се каже, вашата најдобра опција е да ги третирате симптомите како што би ги третирале претходните форми на КОВИД. Со оглед на тоа колку е заразен Омикрон, голема е веројатноста дека ќе го добиете, затоа купете го она што ќе ви треба сега, за да го имате при рака доколку/кога се појават симптоми. И, запомнете, ова важи и за оние кои се вакцинирани исто така, бидејќи имате исто толку шанси да се заразите – а можеби и уште повеќе“.

Базирајќи се на искуството и достапните докази, д-р Меркола изготви резиме на третманите за профилакса, за рана и доцна фаза на болеста.


Симнете го неговиот протокол овде:

Алијанса за критична нега на КОВИД19 од прва линија (FLCCC-Front Line COVID-19 Critical Care Alliance ) изработија протокол за превенција и ран третман. Тие, исто така, имаат протокол за лекување во болница и Упатство за управување со синдромот на долг КОВИД 19.

Протоколите може да ги симнете овде:

Медицински докази на кои се потпираат нивните протоколи може да најдете овде.

Здружението на американски лекари и хирурзи (The Association of American Physicians and Surgeons ) исто така изработи протокол за третман на КОВИД 19.

Протоколот за третман може да го симнете овде:

Светскиот совет за здравје (The World Council for Health) е светска коалиција на организации фокусирани на здравјето и граѓански групи кои се обидуваат да го прошират знаењето за јавното здравје преку науката.


Протоколот на Светскиот совет за здравје може да го сименете овде

Протоколите на д-р Зеленко против Ковид-19

Д- р Владимир Зеленко уште на почетокот на пандемијата објави протокол со кој упсешно ги третирал и сѐ уште ги третира своите пациенти. Тој е иноватор на „Протоколот Зеленко“, со кој тврди дека стапката на преживување на високоризични пациенти со Ковид-19 е 99%. Има објавено трудови во врвни рецензирани списанија со светски познати лекари, сертифициран матичен лекар со над 20 години искуство.

Протоколите на Зеленко против Ковид-19 симнете ги овде:

Студии кои ја поддржуваат употребата на хидроксихлороквинот како за ран третман, така и за профилакса.

Лекарите од првата линијата на Америка (America’s Frontline Doctors AFLDS) е организација составена од лекари и клиничари кои помагаат да се засилат гласовите на загрижените лекари и пациенти во САД за да се борат против оние кои ги туркаат политичките и економските агенди на сметка на науката и квалитетните решенија за здравствена заштита.

„Односот лекар-пациент е загрозен. Тоа значи дека квалитетната грижа за пациентите е на удар како никогаш досега. Моќните интереси ја поткопуваат ефективната практика на медицината со политизирана наука и пристрасни информации. Сега повеќе од кога било, на пациентите им треба пристап до независни информации засновани на докази за да ги донесат најдобрите одлуки за нивната здравствена заштита. Лекарите мора да имаат независност да се грижат за своите пациенти без мешање од владата, медиумите и медицинските институции“.

Протоколите за лечење може да ги видите овде.

Рана амбулантна терапија со повеќе лекови, Мек Кула и сор.: https://www.imrpress.com/journal/RCM/21/4/10.31083/j.rcm.2020.04.264/htm

Протоколот на д-р Фарид и Тајсон кој, заеднички го развија како најефективни за нивните пациенти со КОВИД-19: https://www.thedesertreview.com/news/dr-george-fareed-and-dr-brian-tyson-share-hcq-protocol/article_7728815e-3ca2-11eb-8a08-7b4b0156c181.html

Протокол „Домашна терапија“ на IppocrateOrg: https://ippocrateorg.org/en/2020/12/15/how-to-treat-covid-19/

Дозирање на Будесонид (Пулмикорт) за амбулантски КОВИД според Oxford RCT:

КОВИД-19: ТЕРАПЕВТСКИ ПЛАН И ПОТЕНЦИЈАЛНИ ТЕРАПИИ. Агире-Чанг, Густаво; Трухило Ф, Аурора; Кордова М, Хозе Анибал. февруари 2021 година

https://www.researchgate.net/publication/348268812_TABLE_2021_COVID-19_THERAPEUTIC_PLAN_AND_POTENTIAL_THERAPIES_January_2021

Ран амбулантски амбулантски секвенциран антивирусен третман со повеќе лекови за КОВИД-19 (вклучително и за Делта или слични варијанти) за деца и адолесценти со висок ризик

 

Иако протоколите содржат доста студии, во продолжение следува кратко резиме објавено на страната на Институтот Браунстоун, студии кои ја потврдуваат употребата на следниве терапевтици:

ивермектин, доксициклин, витамин Д, цинк, колхицин, бромхексин, будесонид, дексаметазон, моноклонални антитела, кверцетин, флувоксамин, преднизон, азитронмицин, хидроксихлорокин.

Автори се д-р Пол Е. Александар, м-р, д-р (PublicHealth.news; TheUNITYProject); д-р Харви Риш (Школата за јавно здравје Јеил); д-р Хауард Тененбаум ( Медицински факултет, Универзитет во Торонто) Д-р Рамин Оскоуи, д-р (Фокхал кардиологија, Вашингтон) Д-р Питер МекКула, (Фондацијата Вистина за здравјето (TFH)), Тексас; Д-р Парвез Дара, (медицински консултант, хематолог и онколог); Ерик Сас, м-р (уредник на Економски стандард).

„Оваа кратка компилација (Табела 1 и слики 1 и 2) опишува површно резиме со директните URL-врски на терапевтските лекови кои се покажале со одреден степен на ефикасност доколку сте заразени со вирусот КОВИД-19 во која било од неговите варијантни форми, вклучувајќи ги делта и омикрон. Додека итната состојба на КОВИД-19 завршува, со омикрон што нуди излезна рампа, варијантите, вклучувајќи ги и варијантите делта и омикрон, сè уште постојат и ќе продолжат да постојат. Затоа, сметавме дека јавноста (а особено оние со висок ризик) треба да бидат свесни за познатите опции за третман. Додека повеќето луѓе, а особено младите и децата се навистина со многу низок ризик од болест, а особено од многу лесната варијанта на омикрон, која е блиску до ‘обична настинка’, ова упатство за ран третман обезбедува важен ресурс што може да спаси живот кога е потребно“.

Табела 1: Доказ за терапиите за ран третман на КОВИД

Студија Автор, наслов на студија , автор, линк, доминантен збирен наод за користа од овој лек во текот на раниот третман
Име на лек/додаток на исхрана ИВЕРМЕКТИН (видете Слика 1 и забелешка за ивермектин за стационарно лекување, како и упатства за лекарите, кликнете овде.)
1) Espitia-Hernandez G et al. “Effects of Ivermectin-azithromycin-cholecalciferol combined therapy on COVID-19 infected patients: a proof of concept study.” Biomedical Research 2020; 31 (5): 129-133Download PDFSummary: Patients who met inclusion criteria were invited to take Ivermectin (6 mg once daily in day 0,1,7 and 8) plus Azithromycin (500 mg once daily for 4 days) plus Cholecalciferol (4000 UI twice daily for 30 days). Treatment outcome was evaluated on the 10th day onward from the first day of the drug intake. Recovery rate of the 28 patients that received the combination therapy was 100%, the mean symptomatic recovery duration was 3.6 days and negative PCR was confirmed on day 10.
2) Samaha Ali et al. “Effects of a Single Dose of Ivermectin on Viral and Clinical Outcomes in Asymptomatic SARS-CoV-2 Infected Subjects: A Pilot Clinical Trial in Lebanon.” Viruses 2021 May 26;13(6):989. Doi:10.3390/v13060989Download PDFSummary: A randomized controlled trial was conducted in 100 asymptomatic Lebanese subjects that tested positive for SARS-CoV2. Fifty patients received standard preventive treatment, mainly supplements, and the experimental group received a single dose according to body weight of ivermectin, in addition to the same supplements the control group received. 72 hours after the regimen started, the increase in Ct-values was dramatically higher in the ivermectin than in the control group. Additionally, more subjects in the control group developed clinical symptoms: three individuals (6%) required hospitalization, compared to 0% for the ivermectin group.
3) Cadegiani, FA et al. “Early COVID-19 Therapy with Azithromycin Plus Nitazoxanide, Ivermectin or Hydroxychloroquine in Outpatient Settings Significantly Reduced Symptoms Compared to Known Outcomes in Untreated Patients.”New Microbes and New Infections, July 7, 2021. Doi: 10.1016/j.nmni.2021.100915Download PDFSummary: Compared to CG1 and CG2, AG showed a reduction of 31.5 to 36.5% in viral shedding (p < 0.0001), 70 to 85% and 70 to 73% in duration of COVID-19 clinical symptoms… For every 1,000 confirmed cases for COVID-19, a minimum of 140 patients were prevented from hospitalization (p < 0.0001), 50 from mechanical ventilation, and five deaths.
4) Biber A et al. “Favorable outcome on viral load and culture viability using Ivermectin in early treatment of non-hospitalized patients with mild COVID-19 – A double-blind, randomized placebo-controlled trial.” medRxiv, May 31, 2021. Doi: 10.1101/2021.05.31.21258081Download PDFSummary: The double-blinded trial compared patients receiving ivermectin 0·2 mg/kg for 3 days vs. placebo in non-hospitalized COVID-19 patients… Primary endpoint was reduction of viral-load on the 6th day (third day after termination of treatment) as reflected by Ct level>30 (non-infectious level)… On day 6, 34 out of 47 (72%) patients in the ivermectin arm reached the endpoint, compared to 21/42 (50%) in the placebo arm… Cultures at days 2 to 6 were positive in 3/23 (13.0%) of ivermectin samples vs. 14/29 (48.2%) in the placebo group (p=0.008).
5) Merino J et al. “Ivermectin and the odds of hospitalization due to COVID-19: evidence from a quasi-experimental analysis based on a public intervention in Mexico City.” SocArXiv, May 3, 2021. Doi: 10.31235/osf.io/r93g4Download PDFSummary: “We estimated logistic-regression models with matched observations adjusting by age, sex, COVID severity, and comorbidities. We found a significant reduction in hospitalizations among patients who received the ivermectin-based medical kit; the range of the effect is 52% – 76% depending on model specification.”
6) Fonseca SNS et al. “Risk of hospitalization for Covid-19 outpatients treated with various drug regimens in Brazil: Comparative analysis.”Travel Med Infect Dis. 2020 November-December; 38. Doi:10.1016/j.tmaid.2020.101906Download PDFSummary:“Use of hydroxychloroquine (HCQ), prednisone or both significantly reduced hospitalization risk by 50–60%. Ivermectin, azithromycin and oseltamivir did not substantially reduce risk further.”
7) Lima-Morales R et al. “Effectiveness of a multidrug therapy consisting of Ivermectin, Azithromycin, Montelukast, and Acetylsalicylic acid to prevent hospitalization and death among ambulatory COVID-19 cases in Tlaxcala, Mexico.” Int J Infect Dis. 2021 Apr; 105: 598-605. Doi: 10.1016/j.ijid.2021.02.014Download PDFSummary: “A comparative effectiveness study was performed among 768 confirmed SARS-CoV-2 cases aged 18-80 years, who received ambulatory care… A total of 481 cases received the TNR4 therapy, while 287 received another treatment (comparison group). Nearly 85% of cases who received the TNR4 recovered within 14 days compared to 59% in the comparison group. The likelihood of recovery within 14 days was 3.4 times greater among the TNR4 group than in the comparison group. Patients treated with TNR4 had a 75% and 81% lower risk of being hospitalized or death, respectively, than the comparison group.”
8) Loué P et al. “Ivermectin and COVID-19 in Care Home: Case Report.”J Infect Dis Epidemiol. April 17, 2021; 7:4, 202. Doi: 10.23937/2474-3658/1510202Download PDFSummary: “Of the 25 PCR-positive patients, 10 chose to take the IVM treatment (group 1) and 15 chose not to take IVM (group 2). Patients of the group 1 received a single dose of 200 micrograms/kg body weight… Mortality occurred in 1 patient in the group 1 and 5 of the group 2 (p = 0.34).”
Име на терапевтски лек: ДОКСИЦИКЛИН DOXYCYCLINE
1) Hashim H et al. “Controlled randomized clinical trial on using Ivermectin with Doxycycline for treating COVID-19 patients in Baghdad, Iraq.” medRxiv, October 27, 2020. Doi: 10.1101/2020.10.26.20219345Download PDFSummary: Randomized controlled study on 70 COVID-19 patients (48 mild-moderate, 11 severe, and 11 critical patients) treated with 200ug/kg PO of Ivermectin per day for 2-3 days along with 100mg PO doxycycline twice per day for 5-10 days plus standard therapy; the second arm is 70 COVID-19 patients (48 mild-moderate and 22 severe and zero critical patients) on standard therapy… among all patients and among severe patients, 3/70 (4.28%) and 1/11 (9%), respectively progressed to a more advanced stage of the disease in the Ivermectin-Doxycycline group versus 7/70 (10%) and 7/22 (31.81%), respectively in the control group.
2) Yates P et al.“Doxycycline treatment of high-risk COVID-19-positive patients with comorbid pulmonary disease.” Therapeutic Advances in Respiratory Disease. January 2020. Doi: 10.1177/1753466620951053Download PDFSummary: Case study of four high-risk, symptomatic COVID-19 patients who showed rapid improvement after treatment with doxycycline.
3) Ahmad I et al. “Doxycycline and Hydroxychloroquine as Treatment for High-Risk COVID-19 Patients: Experience from Case Series of 54 Patients in Long-Term Care Facilities.” medRxiv, May 22, 2020. Doi: 10.1101/2020.05.18.20066902Download PDFSummary:A series of 54 high-risk patients, who developed a sudden onset of fever, cough, and shortness of breath (SOB) and were diagnosed or presumed to have COVID-19, were started with a combination of DOXY-HCQ and 85% (n=46) patients showed clinical recovery defined as: resolution of fever and SOB, or a return to baseline setting if patients are ventilator-dependent. A total of 11% (n=6) patients were transferred to acute care hospitals due to clinical deterioration and 6% (n=3) patients died in the facilities. Naive Indirect Comparison suggests these data were significantly better outcomes than data reported in MMWR for comparable facilities.
4) Gendrot M et al. “In Vitro Antiviral Activity of Doxycycline against SARS-CoV-2.” Molecules, 2020, 25(21), 5064; Doi:10.3390/molecules25215064Download PDFSummary: Doxycycline showed in vitro activity on Vero E6 cells infected with a clinically isolated SARS-CoV-2 strain (IHUMI-3) with median effective concentration (EC50) of 4.5 ± 2.9 µM, compatible with oral uptake and intravenous administrations. Doxycycline interacted both on SARS-CoV-2 entry and in replication after virus entry. Besides its in vitro antiviral activity against SARS-CoV-2, doxycycline has anti-inflammatory effects by decreasing the expression of various pro-inflammatory cytokines and could prevent co-infections and superinfections due to broad-spectrum antimicrobial activity.
5)  Meybodi ZA et al. “Effectiveness and Safety Doxycycline in treating COVID-19 Positive Patients: A pilot clinical study.”Pakistan Journal of Medical and Health Sciences, June 2021; 15(1): 610-614. Doi: 10.21203/rs.3.rs-141875/v3Download PDFSummary: Patients who met the inclusion criteria received doxycycline at a dose of 100 mg every 12 hours for seven days and then were evaluated on the baseline day. On days 3, 7, and 14 after admission for cough, shortness of breath, temperature, and oxygen saturation. Finding: Out of 21 patients, 11 patients were male, and ten patients were female. Cough, shortness of breath, temperature, and O2 sat improved in both outpatients and inpatients compared to baseline.
Терапевтски лек: ВИТАМИН Д
1) Kaufman H et al. “SARS-CoV-2 positivity rates associated with circulating 25-hydroxyvitamin D levels.” PLOS One, September 17, 2020. Doi: 10.1371/journal.pone.0239252Download PDFSummary: Retrospective, observational analysis to determine if circulating 25-hydroxyvitamin D (25(OH)D) levels are associated with severe acute respiratory disease coronavirus 2 (SARS-CoV-2) positivity rates. A total of 191,779 patients were included, median age 54 years, 68% female. The SARS-CoV-2 positivity rate was higher in the 39,190 patients with “deficient” 25(OH)D values (<20 ng/mL) (12.5%, 95% C.I. 12.2–12.8%) than in the 27,870 patients with “adequate” values (30–34 ng/mL) (8.1%, 95% C.I. 7.8–8.4%) and the 12,321 patients with values ≥55 ng/mL (5.9%, 95% C.I. 5.5–6.4%).
2) Israel A et al. “The link between vitamin D deficiency and Covid-19 in a large population.” medRxiv, September 7, 2020. Doi: 10.1101/2020.09.04.20188268Download PDFSummary: Population-based study to assess the relationship between prevalence of vitamin D deficiency and COVID-19 incidence. Matched 52,405 infected patients with 524,050 control individuals of the same sex, age, geographical region and used conditional logistic regression to assess the relationship between baseline vitamin D levels, acquisition of vitamin D supplements in the last 4 months, and positive COVID-19. Found highly significant correlation between prevalence of vitamin D deficiency and COVID-19 incidence, and between female-to-male ratio for severe vitamin D deficiency and female-to-male ratio for COVID-19 incidence. In the matched cohort, found significant association between low vitamin D levels and the risk of COVID-19, with the highest risk observed for severe vitamin D deficiency. A significant protective effect was observed for members who acquired liquid vitamin D formulations (drops) in the last 4 months.
3) Katz J. “Increased risk for COVID-19 in patients with vitamin D deficiency.” Nutrition, 2021 Apr; 84:111106. Doi: 10.1016/j.nut.2020.111106Download PDFSummary: Patients with vitamin D deficiency were 4.6 times more likely to be positive for COVID-19 (indicated by the ICD-10 diagnostic code COVID19) than patients with no deficiency (P < 0.001). In addition, patients with vitamin D deficiency were 5 times more likely to be infected with COVID-19 than patients with no deficiency after adjusting for age groups (OR = 5.155; P < 0.001).
4) Baktash V et al. “Vitamin D status and outcomes for hospitalised older patients with COVID-19.”Postgrad Med J. 2021 Jul;97(1149):442-447. Doi:10.1136/postgradmedj-2020-138712Download PDFSummary:Prospective cohort study between 1 March and 30 April 2020 to assess the importance of vitamin D deficiency in older patients with COVID-19. The cohort consisted of patients aged ≥65 years presenting with symptoms consistent with COVID-19 (n=105). COVID-19-positive arm demonstrated lower median serum 25(OH)D level of 27 nmol/L (IQR=20-47 nmol/L) compared with COVID-19-negative arm, with median level of 52 nmol/L (IQR=31.5-71.5 nmol/L) (p value=0.0008). Among patients with vitamin D deficiency, there was higher peak D-dimer level (1914.00 μgFEU/L vs 1268.00 μgFEU/L) (p=0.034) and higher incidence of NIV support and high dependency unit admission (30.77% vs 9.68%) (p=0.042).
5)  Martín Giménez VM et al. “Vitamin D deficiency in African Americans is associated with a high risk of severe disease and mortality by SARS-CoV-2.” Journal of Human Hypertension vol 35, pages 378–380 (2021). Doi: 10.1038/s41371-020-00398-zDownload PDFSummary: Despite the lack of studies to define the adequate level of vitamin D to protect against viral infection, we agree with Grant et al., and estimate that a range between 40 and 60 mg/dL and the recommended dose to achieve this, between 5000 and 10,000 IU/day for several weeks.
6) Ricci A et al. “Circulating Vitamin D levels status and clinical prognostic indices in COVID-19 patients.” Respiratory Research vol 22, Article number: 76 (2021). Doi: 10.1186/s12931-021-01666-3Download PDFSummary:Vitamin D levels were deficient in (80%) of patients, insufficient in (6.5%) and normal in (13.5%). Patients with very low Vitamin D plasma levels had more elevated D-Dimer values, a more elevated B lymphocyte cell count, a reduction of CD8 + T lymphocytes with a low CD4/CD8 ratio, more compromised clinical findings (measured by LIPI and SOFA scores) and thoracic CT scan involvement. Vitamin D deficiency is associated with compromised inflammatory responses and higher pulmonary involvement in COVID-19 affected patients.
7) Lakkireddy M et al.“Impact of daily high dose oral vitamin D therapy on the inflammatory markers in patients with COVID 19 disease.” Scientific Reports vol 11, May 20, 2021. Doi: 10.1038/s41598-021-90189-4Download PDFSummary: Therapeutic improvement in vitamin D to 80–100 ng/ml has significantly reduced the inflammatory markers associated with COVID-19 without any side effects.
Терапевтски лек: ЦИНК
1) Carlucci P et al. “Zinc sulfate in combination with a zinc ionophore may improve outcomes in hospitalized COVID-19 patients.” Journal of Medical Microbiology, September 15, 2020, v 69 issue 10. Doi: 1099/jmm.0.001250Download PDFSummary: In univariate analyses, zinc sulphate increased the frequency of patients being discharged home, and decreased the need for ventilation, admission to the ICU and mortality or transfer to hospice for patients who were never admitted to the ICU.
2) Dubourg G et al. “Low blood zinc concentrations in patients with poor clinical outcome during SARS-CoV-2 infection: is there a need to supplement with zinc COVID-19 patients?” Journal of Microbiology, Immunology and Infection, February 13, 2021. 1016/j.jmii.2021.01.012Download PDFSummary:Among 275 patients with COVID-19, we found that median blood zinc level was significantly lower in patients with poor clinical outcome (N=75) as compared to patients with good clinical outcome (N=200) (840 μg/L versus 970 μg/L; p< 0.0001), suggesting that zinc supplementation could be useful for patients with severe COVID-19.
3) Frontera J et al.“Treatment with Zinc is Associated with Reduced In-Hospital Mortality Among COVID-19 Patients: A Multi-Center Cohort Study.” BMC Infectious Diseases preprint]. October 26, 2020. Doi: 21203/rs.3.rs-94509/v1Download PDFSummary: Among 3,473 patients (median age 64, 1947 [56%] male, 522 [15%] ventilated, 545[16%] died), 1,006 (29%) received Zn+ionophore. Zn+ionophore was associated with a 24% reduced risk of in-hospital mortality (12% of those who received Zn+ionophore died versus 17% who did not).
4) Heller RA et al. “Prediction of survival odds in COVID-19 by zinc, age and selenoprotein P as composite biomarker.” Redox Biology, January 2021, v 38. Doi: 1016/j.redox.2020.101764Download PDFSummary: Our data indicate a profound and acute zinc deficiency in the majority of patients with COVID-19 when admitted to the hospital. … We conclude that Zn and SELENOP status within the reference ranges indicate high survival odds in COVID-19, and assume that correcting a diagnostically proven deficit in Se and/or Zn by a personalised supplementation may support convalescence.
5) Vogel-González M et al. “Low zinc levels at clinical admission associates with poor outcomes in COVID-19.” medRxiv, October 11, 2020. Doi: 1101/2020.10.07.20208645Download PDFSummary: Individuals with SZC at admission <50 µg/dl had a mortality of 21% that was significantly higher compared with 5% mortality in individuals with zinc at admission ≥50 µg/dl; p<0·001. Our study demonstrates a correlation between serum zinc levels and COVID-19 outcome. Serum zinc levels lower than 50 mcgg/dl at admission correlated with worse clinical presentation, longer time to reach stability and higher mortality.
6) Jothimani D et al. “COVID-19: Poor outcomes in patients with zinc deficiency.”International Journal of Infection Diseases, November 2020, v 100: 343-349. Doi:1016/j.ijid.2020.09.014Download PDFSummary:More patients in the Zinc deficient group … required ICU care (7 vs 2, P=0.266) and recorded deaths (5 vs 0) in comparison to patients with normal Zinc levels.
7) Yasui Y et al. “Analysis of the predictive factors for a critical illness of COVID-19 during treatment - relationship between serum zinc level and critical illness of COVID-19.” International Journal of Infectious Diseases, November 2020, v 100: 230-236. Doi: 1016/j.ijid.2020.09.008Download PDFSummary:Based on the measurement results of serum zinc levels in patients with COVID-19 in our hospital, almost all severe cases showed subclinical or clinical zinc deficiency. Prolonged hypozincemia was found to be a risk factor for a severe case of COVID-19. In evaluating the relationship between the serum zinc level and severity of patients with COVID-19 by multivariate logistic regression analysis, critical illness can be predicted through the sensitivity and false specificity of an ROC curve with an error rate of 10.3% and AUC of 94.2% by only two factors: serum zinc value (P = 0.020) and LDH value (P = 0.026).
8) Derwand R et al.“COVID-19 outpatients: early risk-stratified treatment with zinc plus low-dose hydroxychloroquine and azithromycin: a retrospective case series study.” International Journal of Antimicrobial Agents, December 2020, v 56:6. Doi: 1016/j.ijantimicag.2020.106214Download PDFSummary: After 4 days (median, IQR 3-6, available for N=66/141) of onset of symptoms, 141 patients (median age 58 years, IQR 40-67; 73% male) received a prescription for the triple therapy for 5 days. Independent public reference data from 377 confirmed COVID-19 patients of the same community were used as untreated control. 4 of 141 treated patients (2.8%) were hospitalized, which was significantly less (p<0.001) compared with 58 of 377 untreated patients (15.4%) (odds ratio 0.16, 95% CI 0.06-0.5). One patient (0.7%) died in the treatment group versus 13 patients (3.5%) in the untreated group (odds ratio 0.2, 95% CI 0.03-1.5; p=0.12).
Терапевтски лек: COLCHICINE
1) Tardif JC et al.“Colchicine for community-treated patients with COVID-19 (COLCORONA): a phase 3, randomised, double-blinded, adaptive, placebo-controlled, multicentre trial.” Lancet Respir Med. 2021 May 27; Doi:10.1016/S2213-2600(21)00222-8Download PDFSummary: 2,235 patients were randomly assigned to colchicine and 2,253 to placebo.Among patients with PCR-confirmed COVID-19, colchicine led to a lower rate of the composite of death or hospital admission than placebo.
2) Scarsi M et al. “Association between treatment with colchicine and improved survival in a single-centre cohort of adult hospitalised patients with COVID-19 pneumonia and acute respiratory distress syndrome.” Ann Rheum Dis. 2020 Oct; 79(10): 1286–1289. Doi: 10.1136/annrheumdis-2020-217712Download PDFSummary: 140 consecutive inpatients were treated with standard of care (hydroxychloroquine and/or intravenous dexamethasone; and/or lopinavir/ritonavir). They were compared with 122 consecutive inpatients treated with colchicine and standard of care (antiviral drugs were stopped before colchicine, due to potential interaction). Patients treated with colchicine had a better survival rate as compared with SoC at 21 days of follow-up (84.2% vs 63.6%). 
Терапевтски лек: BROMHEXINE
1) Ansarin et al. “Effect of bromhexine on clinical outcomes and mortality in COVID-19 patients: A randomized clinical trial.” BioImpacts, 2020, 10(4), 209-215. Doi: 10.34172/bi.2021.30Download PDFSummary: A total of 78 patients with similar demographic and disease characteristics were enrolled. There was a significant reduction in ICU admissions (2 out of 39 vs. 11 out of 39, P=0.006), intubation (1 out of 39 vs. 9 out of 39, P=0.007) and death (0 vs. 5, P=0.027) in the bromhexine treated group compared to the standard group. No patients were withdrawn from the study because of adverse effects.
2) Li et al. “Bromhexine Hydrochloride Tablets for the Treatment of Moderate COVID-19: An Open-Label Randomized Controlled Pilot Study.” Clin. Transl. Sci (2020) 13, 1096–1102. Doi: 10.1111/cts.12881Download PDFSummary: A total of 18 patients with moderate COVID-19 were randomized into the BRH group (n=12) or the control group (n=6). There were suggestions of BRH advantage over placebo in improved chest computed tomography, need for oxygen therapy, and discharge rate within 20 days. 
3) Maggio et al. “Repurposing the mucolytic cough suppressant and TMPRSS2 protease inhibitor bromhexine for the prevention and management of SARS-CoV-2 infection.” Pharmacological Research 157 (July 2020) 104837 Doi: 10.1016/j.phrs.2020.104837Summary: Pharmacokinetic data support the testing of bromhexine use for this indication since, in pulmonary and bronchial epithelial cells, it may reach concentrations 4 to 6-fold higher than those found in the plasma, high enough in principle to inhibit TMPRSS2.
4) Mareev, et al. “Results of an open, prospective, controlled, comparative study for the treatment of novel coronavirus infection (COVID-19): Bromhexine
And Spironolactone for the treatment of Corona Viral Infection Requiring Hospitalization (BISQUIT).” Kardiologiia, 2020;60(11). DOI: 10.18087/cardio.2020.11.n1440English translation: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33487145/Download PDFSummary: 103 patients were included (33 in the bromhexine and spironolactone group and 70 in the control group). Analysis for the group as a whole revealed a statistically significant reduction in hospitalization time from 10.4 to 9.0 days and fever time from 6.5 to 3.9 days.
5) Mikhaylov, et al. “Bromhexine Hydrochloride Prophylaxis of COVID-19 for Medical Personnel: A Randomized Open-Label Study.” medRxiv preprint, May 29, 2021. Doi: 10.1101/2021.03.03.21252855Download PDFSummary: 25 healthcare workers were assigned to bromhexine hydrochloride treatment (8 mg 3 times per day), and 25 were controls. Fewer participants developed symptomatic COVID-19 in the treatment group compared to controls (0/25 vs 5/25). 
6) Ou, et al. “Hydroxychloroquine-mediated inhibition of SARS-CoV-2 entry is attenuated by TMPRSS2.” PLOS Pathogens, January 19, 2021. Doi: 10.1371/journal.ppat.1009212Download PDF (from PLOS website)Summary: We show that combinations of hydroxychloroquine and a clinically tested TMPRSS2 inhibitor work together to effectively inhibit SARS-CoV-2 entry.
Терапевтски лек: BUDESONIDE
1) Ramakrishnan S et al. “Inhaled budesonide in the treatment of early COVID-19 (STOIC): a phase 2, open-label, randomised controlled trial.” Lancet Respir Med, April 9, 2021. Doi: 10.1016/ S2213-2600(21)00171-5Download PDFSummary: 146 participants were randomly assigned, 73 to usual care and 73 to budesonide. For the per-protocol population (n=139), the primary outcome occurred in ten (14%) of 70 participants in the usual care group and one (1%) of 69 participants in the budesonide group. For the ITT population, the primary outcome occurred in 11 (15%) participants in the usual care group and two (3%) participants in the budesonide group. Clinical recovery was 1 day shorter in the budesonide group compared with the usual care group (median 7 days versus 8). The mean proportion of days with a fever in the first 14 days was lower in the budesonide group than the usual care group (2% versus 8%) and the proportion of participants with at least 1 day of fever was lower in the budesonide group when compared with the usual care group. Fewer participants randomly assigned to budesonide had persistent symptoms at days 14 and 28.
Терапевтски лек: DEXAMETHASONE
1) Tomazini BM et al. “Effect of Dexamethasone on Days Alive and Ventilator-Free in Patients With Moderate or Severe Acute Respiratory Distress Syndrome and COVID-19The CoDEX Randomized Clinical Trial.” JAMA, September 2, 2020. Doi: 10.1001/jama.2020.17021Download PDFSummary: In this randomized clinical trial that included 299 patients, the number of days alive and free from mechanical ventilation during the first 28 days was significantly higher among patients treated with dexamethasone plus standard care when compared with standard care alone (6.6 days vs 4.0 days).
2) Horby P et al. (RECOVERY Collaborative). “Dexamethasone in Hospitalized Patients with COVID-19.” NEJM, February 25, 2021. Doi: 10.1056/NEJMoa2021436Download PDFSummary: In patients hospitalized with Covid-19, the use of dexamethasone resulted in lower 28-day mortality among those who were receiving either invasive mechanical ventilation or oxygen alone at randomization but not among those receiving no respiratory support. 
Терапевтски лек: МОНОКЛОНАЛНИ АНТИТЕЛА
1) Verderese JP et al. “Neutralizing Monoclonal Antibody Treatment Reduces Hospitalization for Mild and Moderate Coronavirus Disease 2019 (COVID-19): A Real-World Experience.” Clinical Infectious Diseases, June 24, 2021. Doi: 10.1093/cid/ciab579Download PDFSummary: 707 confirmed COVID-19 patients received NmAbs and 1709 historic COVID-19 controls were included; 553 (78%) received BAM, 154 (22%) received REGN-COV2. Patients receiving NmAb infusion had significantly lower hospitalization rates (5.8% vs 11.4%, P < .0001), shorter length of stay if hospitalized (mean, 5.2 vs 7.4 days; P = .02), and fewer ED visits within 30 days post-index (8.1% vs 12.3%, P = .003) than controls.
2) O’Brien MP et al. “Subcutaneous REGEN-COV Antibody Combination to Prevent Covid-19.” NEJM, August 4, 2021. Doi: 10.1056/NEJMoa2109682Download PDFSummary: Symptomatic SARS-CoV-2 infection developed in 11 of 753 participants in the REGEN-COV group (1.5%) and in 59 of 752 participants in the placebo group (7.8%) (relative risk reduction [1 minus the relative risk], 81.4%; P<0.001). In weeks 2 to 4, a total of 2 of 753 participants in the REGEN-COV group (0.3%) and 27 of 752 par- ticipants in the placebo group (3.6%) had symptomatic SARS-CoV-2 infection (relative risk reduction, 92.6%). REGEN-COV also prevented symptomatic and asymptomatic infections overall (relative risk reduction, 66.4%). Among symptomatic infected par- ticipants, the median time to resolution of symptoms was 2 weeks shorter with REGEN-COV than with placebo (1.2 weeks and 3.2 weeks, respectively), and the duration of a high viral load (>104 copies per milliliter) was shorter (0.4 weeks and 1.3 weeks, respectively). No dose-limiting toxic effects of REGEN-COV were noted.
Терапевтски лек: QUERCETIN
1) Di Pierro F et al. “Possible Therapeutic Effects of Adjuvant Quercetin Supplementation Against Early-Stage COVID-19 Infection: A Prospective, Randomized, Controlled, and Open-Label Study.” Int J General Med, June 8, 2021. Doi: 10.2147/IJGM.S318720Download PDFSummary: Prospective, randomized, controlled, and open-label study. Daily dose of 1000 mg of QP was investigated for 30 days in 152 COVID-19 outpatients to disclose its adjuvant effect in treating the early symptoms and in preventing the severe outcomes of the disease. The results revealed a reduction in frequency and length of hospitalization, in need of non-invasive oxygen therapy, in progression to intensive care units and in number of deaths. The results also confirmed the very high safety profile of quercetin. 
Терапевтски лек: FLUVOXAMINE
1) Lenze E et al. “Fluvoxamine vs Placebo and Clinical Deterioration in Outpatients With Symptomatic COVID-19. A Randomized Clinical Trial.” JAMA. 2020; 324(22): 2292-2300. Doi: 10.1001/jama.2020.22760Summary: In this randomized trial that included 152 adult outpatients with confirmed COVID-19 and symptom onset within 7 days, clinical deterioration occurred in 0 patients treated with fluvoxamine vs 6 (8.3%) patients treated with placebo over 15 days, a difference that was statistically significant.
2) Reis G et al. “Effect of early treatment with fluvoxamine on risk of emergency care and hospitalisation among patients with COVID-19: the TOGETHER randomised, platform clinical trial.”  Lancet Global Health. October 27, 2021; 10(1): E42-E51. Doi: 10.1016/S2214-109X(21)00448-4Summary: The proportion of patients observed in a COVID-19 emergency setting for more than 6 h or transferred to a teritary hospital due to COVID-19 was lower for the fluvoxamine group compared with placebo (79 [11%] of 741 vs 119 [16%] of 756) [. . .] There were 17 deaths in the fluvoxamine group and 25 deaths in the placebo group in the primary intention-to-treat analysis (odds ratio [OR] 0·68, 95% CI: 0·36–1·27). There was one death in the fluvoxamine group and 12 in the placebo group for the per-protocol population (OR 0·09; 95% CI 0·01–0·47).
3) Seftel D et al. “Prospective Cohort of Fluvoxamine for Early Treatment of Coronavirus Disease 19.” Open Forum Infectious Diseases, Volume 8, Issue 2, February 2021. Doi: 10.1093/ofid/ofab050Download PDFSummary: Incidence of hospitalization was 0% (0 of 65) with fluvoxamine and 12.5% (6 of 48) with observation alone. At 14 days, residual symptoms persisted in 0% (0 of 65) with fluvoxamine and 60% (29 of 48) with observation.
Терапевтски лек: PREDNISONE
1) Ooi ST et al. “Antivirals With Adjunctive Corticosteroids Prevent Clinical Progression of Early Coronavirus 2019 Pneumonia: A Retrospective Cohort Study.” Travel Open Forum Infectious Diseases, Volume 7, Issue 11, November 2020, ofaa486. Doi: 10.1093/ofid/ofaa486Download PDFSummary: “A combination of corticosteroids and antivirals was associated with lower risk of clinical progression and invasive mechanical ventilation or death in early COVID-19 pneumonia.”
2) Fonseca SNS et al. “Risk of hospitalization for Covid-19 outpatients treated with various drug regimens in Brazil: Comparative analysis.” Travel Med Infect Dis. 2020 November-December; 38. Doi: 10.1016/j.tmaid.2020.101906Download PDFSummary: “Use of hydroxychloroquine (HCQ), prednisone or both significantly reduced hospitalization risk by 50–60%.”
Терапевтски лек: AZITHROMYCIN (СУМАМЕД)
1) Taieb F et al. “Hydroxychloroquine and Azithromycin Treatment of Hospitalized Patients Infected with SARS-CoV-2 in Senegal from March to October 2020.” J Clin Med, 2021 Jun 30;10(13):2954. Doi: 3390/jcm10132954.Download PDFSummary: A total of 926 patients were included in this analysis. Six hundred seventy-four (674) (72.8%) patients received a combination of HCQ and AZM. Results showed that the proportion of patient discharge at D15 was significantly higher for patients receiving HCQ plus AZM (OR: 1.63, IC 95% (1.09-2.43). 
2) Lagier JC et al. “Outcomes of 2,111 COVID-19 hospitalised patients treated with  hydroxychloroquine/azithromycin and other regimens in Marseille, France: a monocentric retrospective analysis.” IHU-Méditerranée Infection [preprint], June 4, 2021.Download PDFSummary: Treatment with HCQ-AZ was an independent protective factor against death – Zinc was independently protective against death in patients treated with HCQ-AZ.
3) Heras E et al. “COVID-19 mortality risk factors in older people in a long-term care center.” European Geriatric Medicine, November 27, 2020, v 12, p 601–607. Doi: 1007/s41999-020-00432-wDownload PDFSummary: Among 100 COVID-19+ nursing home patients in Andorra, multivariate logistic regression analysis identified hydroxychloroquine plus azithromycin treatment as an independent factor favoring survival compared with no treatment or other treatments.
4) Ly TDA et al. “Pattern of SARS-CoV-2 infection among dependent elderly residents living in long-term care facilities in Marseille, France, March-June 2020.” Int J Antimicrob Agents, 2020 Dec;56(6):106219. Doi: 1016/j.ijantimicag.2020.106219Summary: Data from 1,691 elderly residents and 1,000 members of staff were retrospectively collected through interviewing the medical teams in 24 LTCFs and using the hospitals’ electronic health recording systems. 116 (51.4%) patients received a course of oral hydroxychloroquine and azithromycin (HCQAZM) for ≥3 days, and 47 (20.8%) died. Through multivariate analysis, the death rate was positively associated with being male (30.7%, vs. 14.0%, OR=3.95, p=0.002), being older than 85 years (26.1%, vs. 15.6%, OR=2.43, p=0.041), and receiving oxygen therapy (39.0%, vs. 12.9%, OR=5.16, p<0.001) and negatively associated with being diagnosed through mass screening (16.9%, vs. 40.5%, OR=0.20, p=0.001) and receiving HCQ-AZM treatment ≥3 days (15.5%, vs. 26.4%, OR=0.37, p=0.02).
5) Lauriola M et al. “Effect of combination therapy of hydroxychloroquine and azithromycin on mortality in COVID‐19 patients.” Clinical and Translational Science, September 14, 2020. Doi: 1111/cts.12860Download PDFSummary: In this study, we found a reduced in‐hospital mortality in patients treated with a combination of hydroxychloroquine and azithromycin after adjustment for comorbidities. …  At multivariable Cox proportional hazard regression analysis, … use of hydroxychloroquine + azithromycin (vs. no treatment) (HR 0.265, 95%CI 0.171‐0.412, p<0.001) was inversely associated [with death].
6) Arshad S et al. “Treatment with Hydroxychloroquine, Azithromycin, and Combination in Patients Hospitalized with COVID-19.” Int Jour Inf Dis, July 1, 2020, 97: 396-403. Doi: 10.1016/j.ijid.2020.06.099Download PDFSummary: In this multi-hospital assessment, when controlling for COVID-19 risk factors, treatment with hydroxychloroquine alone and in combination with azithromycin was associated with reduction in COVID-19 associated mortality.
Терапевтски лек: HYDROXYCHLOROQUINE (Figure 2)
1) Risch, Harvey. “Hydroxychloroquine in Early Treatment of High-Risk COVID-19 Outpatients: Efficacy and Safety Evidence.” Sixth version, updated June 17, 2021.Download PDFSummary: Every study of high-risk outpatient hydroxychloroquine (HCQ) use has shown risk reduction for hospitalization or mortality. Meta-analysis demonstrates 40% reduction in hospitalization and 75% reduction in mortality. A large database study of more than 900,000 older patients taking hydroxychloroquine shows no excess all-cause mortality and no excess occurrence of fatal cardiac arrhythmia.
2) Million M et al. “Early treatment with hydroxychloroquine and azithromycin in 10,429 COVID-19 outpatients: A monocentric retrospective cohort study.” Accepted for publication, Int J Infect Dis.Download PDFSummary: Cohort of 10,429 COVID-19 patients treated with HCQ, azithromycin and other medications. Among patients age 60 and older, 1,495 patients treated with HCQ+azithromycin for 3+ days were compared to 520 patients given the medications for less than 3 days, or given only the individual medications, or not given either one. The age, sex and time-period adjusted-regression analysis showed a mortality odds ratio of 0.17.
3) Mokhtari M et al. “Clinical outcomes of patients with mild COVID-19 following treatment with hydroxychloroquine in an outpatient setting. Int Immunopharmacol Vol 96, July 2021. Doi: 10.1016/j.intimp.2021.107636Download PDFSummary: Multicenter, population-based national retrospective-cohort investigation of 28,759 adults with mild COVID-19 seen within 7 days of symptom onset between March and September 2020 in Iran. Treatment with HCQ was associated with a 38% reduction in risk of hospitalization and a 70% reduction in mortality risk, both highly statistically significant.
4) Barbosa Esper, et al. “Empirical treatment with hydroxychloroquine and azithromycin for suspected cases of COVID-19 followed-up by telemedicine.” April 15, 2020. Accessed April 30, 2020.Download PDFSummary: Even though the severities of symptoms and comorbidities were substantially greater in the treated patients than the controls, the need for hospitalization was significantly lower among those receiving hydroxychloroquine: 1.2% in patients starting treatment before day 7 of symptoms and 3.2% for patients starting treatment after day 7, compared to 5.4% for controls. No cardiac arrhythmias were reported in the 412 treated patients.
5) Szente Fonseca SN et al. “Risk of hospitalization for Covid-19 outpatients treated with various drug regimens in Brazil: Comparative analysis.” Travel Med Infect Dis 2020;38:101906. Doi: 10.1016/j.tmaid.2020.101906Download PDFSummary: Study of 717 tested-positive symptomatic patients over age 40, mean age 51, presenting between May 11 and June 3, 2020 in Brazil. Adjusted for age, gender, dyspnea at presentation, obesity, diabetes, and heart disease, use of both HCQ and prednisone together was associated with an odds ratio for hospitalization of 0.40; use of HCQ only, odds ratio=0.45; and use of prednisone only, odds ratio=0.51.
6) Ip A et al. “Hydroxychloroquine in the treatment of outpatients with mildly symptomatic COVID-19: A multi-center observational study. BMC Infect Dis 2021;21:72. Doi: 10.1186/s12879-021-05773-wDownload PDFSummary: Between March 1 and April 22, 2020, 1,274 patients with non-admission ER visits were identified and confirmed infected with SARS-CoV-2 by PCR testing. 97 received prescriptions for or had started taking HCQ, and from the remaining 1,177, 970 were propensity-score matched by age, demographic variables and a host of comorbidity factors, presenting symptoms, indicators of disease severity, baseline laboratory tests, and ER-visit and follow-up times. More than three-quarters of the subjects had comorbidities or were over age 60, making them high-risk. In the matched multivariate analysis, treatment with HCQ significantly cut the risk of hospitalization by 47%.
7) Ly TDA et al. “Pattern of SARS-CoV-2 infection among dependant elderly residents living in long-term care facilities in Marseille, France, March-June 2020.” Int J Antimicrob Agents 2020;56(6):106219. Doi: 10.1016/j.ijantimicag.2020.106219Download PDFSummary: Study of 23 nursing homes in Marseille, France in which of 226 infected residents, 37 were detected because of COVID-19 symptoms and 189 through mass screening. In multivariate analysis adjusted for sex, age, use of oxygen therapy and detection modality (symptoms vs screening), receipt of HCQ+azithromycin for at least three days was associated with 63% reduced mortality risk.
8) Heras E et al. “COVID-19 mortality risk factors in older people in a long-term care center.” Eur Geriatr Med 2021;12(3):601-607. Doi: 10.1007/s41999-020-00432-wDownload PDFSummary: Study identified 100 PCR-confirmed COVID-19 patients, median age 85, who received HCQ+azithromycin, HCQ with other antibiotics such as beta-lactam or quinolone types, or other antibiotics alone. In multivariate analysis of risk-adjusted mortality, treatment with HCQ+azithromycin vs. only other antibiotics had OR=0.044; treatment with HCQ+other antibiotics vs. other antibiotics alone had OR=0.32.
9) Cangiano B et al. “Mortality in an Italian nursing home during COVID-19 pandemic: correlation with gender, age, ADL, vitamin D supplementation, and limitations of the diagnostic tests.” Aging 2020;12. Doi: 10.18632/aging.202307Download PDFSummary: Ninety-eight of 157 residents in a nursing home in Milan, Italy, average age 90, tested positive for SARS-CoV-2. In logistic regression models adjusted for age, sex, Barthel’s index and BMI, receipt of HCQ was associated with 7-fold reduced mortality.
10) Sulaiman T et al. “The effect of early hydroxychloroquine-based therapy in COVID-19 patients in ambulatory care settings: A nationwide prospective cohort study.” Preprints 2020. Doi: 10.1101/2020.09.09.20184143Download PDFSummary: Roughly 8,000 mild-moderate cases of PCR-positive COVID-19 presenting at national outpatient treatment clinics in Saudi Arabia between 5-26 June, 2020 were recruited for enrollment. Treated and control patients were comparable in distributions of age, sex and nine comorbidities reported. In multivariate modeling adjusted for age, gender and comorbidities, HCQ receipt cut mortality 3-fold, while there was a 5-fold reduction in mortality with HCQ+zinc treatment vs zinc only.
11) Cadegiani, FA et al. “Early COVID-19 Therapy with Azithromycin Plus Nitazoxanide, Ivermectin or Hydroxychloroquine in Outpatient Settings Significantly Reduced Symptoms Compared to Known Outcomes in Untreated Patients.” New Microbes and New Infections, July 7, 2021. Doi: 1016/j.nmni.2021.100915Download PDFSummary: In total, 159 patients were treated with HCQ and 137 controls participated. There were no hospitalizations or deaths among the HCQ patients, whereas 27 control patients were hospitalized and 2 died.

Слика 1: Студии за ивермектин како амбулантски третман

Слика 2: Студии за хидроксихлорокин како амбулантски третман


ПРАВНО ОГРАДУВАЊЕ: Информациите и содржините презентирани овде се само за едукативни цели. Информациите на оваа страница НЕ се наменети да послужат како замена за дијагноза, третман или совет од квалификуван, лиценциран медицински професионалец. За секој протокол за третман што го преземате треба да се разговара со вашиот лекар или друг лиценциран медицински професионалец. Побарајте совет од медицинско лице за правилна примена на СЕКОЈ материјал на оваа страница.


НАУКАТА ЗА НОСЕЊЕ МАСКИ КАЈ ВОЗРАСНИ Е ЈАСНА!

Иако постојано слушаме дека маските се ефикасни за спречување на респираторни болести, особено КОВИД, науката е иста како пред 10-15, 50 и повеќе години. Досега за ниту еден респираторен вирус, пандемски или не, не беше наложено да се носат маски од општата популација, особено кај децата. Се прашувате зошто е тоа така? Затоа што науката е јасна и иако во даден момент маската (не секоја) може да спречи ширење на неколку капки (не да спречи инфицирање), од друга страна негативните ефекти се доста јасни. Во продолжение следат само дел од студиите кои го поддржуваат тврдењето дека маските се неефикасни, повеќе прочитајте овде.

Нефармацевтски мерки за пандемиски грип во неболнички поставки – мерки за лична заштита и заштита на животната средина

https://wwwnc.cdc.gov/eid/article/26/5/19-0994_article

КОМЕНТАР: Маски за сите за КОВИД-19 не се базираат на цврсти податоци

https://www.cidrap.umn.edu/news-perspective/2020/04/commentary-masks-all-covid-19-not-based-sound-data

Контакти во заедниците и блиски контакти поврзани со Ковид-19 кај симптоматски возрасни ≥18 години во 11 амбулантски здравствени установи-САД, јули 2020 година

https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/69/wr/pdfs/mm6936a5-H.pdf

Влијание на нефармацевтски интервенции против КОВИД-19 во Европа: квази-експериментална студија

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.05.01.20088260v1.full.pdf

Недостатокот на докази за задолжително носење маски и политиката

https://www.cebm.net/covid-19/masking-lack-of-evidence-with-politics/

Пренос на КОВИД-19 во 282 кластери во Каталонија, Шпанија: кохортна студија

https://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(20)30985-3/fulltext

СЗО – Нефармацевтски мерки за јавно здравје за ублажување на ризикот и влијанието од епидемиски и пандемски грип

https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/329438/9789241516839-eng.pdf?ua=1

Максимизирање на соодветни маски од ткаенина и медицински процедури за подобрување на перформансите и намалување на преносот и изложеноста на SARS-CoV-2, 2021 година

https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/wr/mm7007e1.htm?s_cid=mm7007e1_w

Маски за лице и слични бариери за спречување на респираторни заболувања како што е КОВИД-19: Брз систематски преглед

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.04.01.20049528v1

Физички интервенции за прекинување или намалување на ширењето на респираторните вируси. Дел 1 – Маски за лице, заштита на очите и дистанцирање на лица: систематски преглед и мета -анализа

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.03.30.20047217v2

ЕПИДЕМИЈА НА КОВИД19 : Дали поединците во заедница без респираторни симптоми треба да носат маски за лице за намалување на ширење на КОВИД-19? – брз преглед

https://www.fhi.no/globalassets/dokumenterfiler/rapporter/2020/should-individuals-in-the-community-without-respiratory-symptoms-wear-facemasks-to-reduce-the-spread-of-covid-19-report-2020.pdf

Мерки за јавно здравје: Канадски подготвеност за пандемски грип: Насоки за планирање на здравствениот сектор

https://www.canada.ca/en/public-health/services/flu-influenza/canadian-pandemic-influenza-preparedness-planning-guidance-health-sector/public-health-measures.html#a51

Хируршката маска не е погодна за намалување на ризикот

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4868614/

Употреба на маски и респиратори за да се спречи пренесување на грип: систематски преглед на научните докази

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22188875/

Нема поврзаност помеѓу ублажување на ризикот и употреба на маските

https://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(20)30985-3/fulltext

Нема поврзаност со појавата на болеста и употребата на маска

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.02.18.21251986v1.full.pdf

Најдобро сценарио: намалување на коефициентот 0.09 до 0.6 за носење маска цело време. Дури и во болнички услови, употребата на маски дава малку докази. „Затоа, доказите за употреба на маски наспроти неискористување и споредување на типови маски во здравствени услови останаа недоволни. Немаше нови студии за ефикасноста и безбедноста на повторна употреба на маски или продолжена употреба“.

https://www.acpjournals.org/doi/10.7326/L20-1292

Данско рандомизирано контролирано испитување со 6000 учесници, објавено во Аналите на интерна медицина во ноември 2020 година, не најде статистички значаен ефект од висококвалитетни медицински маски за лице против инфекција со САРС-КоВ-2 во заедница.

https://www.acpjournals.org/doi/10.7326/M20-6817

Преглед од јули 2020 година од Центарот за медицина базирана на докази во Оксфорд откри дека нема докази за ефикасноста на маските за лице против инфекција или пренос на вирус

 

https://www.cebm.net/covid-19/masking-lack-of-evidence-with-politics/

 

Повеќе за ефикасноста и ефектите од носење маски кај возрасни во контекст на КОВИД 19, прочитајте овде.

ЕФЕКТИТЕ ОД НОСЕЊЕ НА МАСКИ КАЈ ДЕЦАТА

Во нашето истражување дојдовме до единствена студија за ефектот на маските врз децата, која анализира две постоечки педијатриски студии, од кои едната не е поврзана со КОВИД.

Влијанието на маските за лице врз децата – мини преглед

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8014099/

Од студијата:

„Може да се најдат само две студии извршени кај деца. И двете студии имаа за цел да ја проценат носливоста на респираторите N95, кои се наменети за заштита на децата од загадување на воздухот. Првата, објавена во 2019 година, ја оцени безбедноста, прилагодливоста и удобноста на маските, а втората објавена во 2020 година, ја разгледа субјективната носливост перцепирана од децата од основно училиште“.

„Заклучок: Меѓународните упатства препорачуваат маски за лице за деца на возраст од шест години и постари, но потребни се дополнителни студии за да се дадат препораки засновани на докази за различни возрасни групи“.

И покрај немањето на доволно докази за „поголема корист, отколку штета“ од носењето маски кај децата, сведоци сме на брутално наложување особено во основните училишта.


Во видео презентација продуцирана од активистот за медицинска слобода Лери Кук за Стоп за задолжителна вакцинација, повеќе експерти – вклучително и д-р Марк Мекдоналд и д-р Џеф Барк, доктори од Американските лекари на првата линија (America’s Frontline Doctors) – недвосмислено велат дека маскирањето на децата е неефикасено, штетно, еднаково на злоупотреба на децата и дека родителите треба веднаш да престанат да го прават тоа.


ЗА ЕФЕКТОТ ОД ДОЛГОТРАЈНО НОСЕЊЕ НА МАСКИ КАЈ ДЕЦАТА ДОСЕГА НЕМА НИТУ ЕДНО ИСТРАЖУВАЊЕ ОД ВОДЕЧКИТЕ ЗДРАВСТВЕНИ ИНСТИТУЦИИ!

Истражување на литературата: Дали постојат ризици поврзани со употреба на прекривка за уста-нос кај деца и адолесценти?

https://worlddoctorsalliance.com/blog/literature-research-harm-masks-children/

„Достапните податоци укажуваат на многу веројатен и неприфатлив ризик, особено за деца и млади луѓе. Не е познато кои видови маски се користат, какви разлики во притисокот се случуваат и / или дали постојат претходни болести. Не може да се исклучат штетни ефекти врз здравјето. Децата ги носат маските речиси без прекин, па дури и подолго отколку ‚пропишаното‘. Во согласност со принципите за превенција – организациските и техничките можности прво треба да се исцрпат пред да се разгледа носењето маска за заштита од САРС-КоВ-2. Врз основа на моменталниот статус и повратните информации од секојдневниот училишен живот, тука постои потенцијал за оптимизација. Затоа, строго треба да се ЗАБРАНИ маски за деца и адолесценти додека научните студии не можат доволно да ја докажат нивната безопасност“.

Први резултати од регистар ширум Германија за покривање на устата и носот (маска) кај деца

https://www.researchsquare.com/article/rs-124394/v2

Иако истражувањето има недостатоци бидејќи е анкетно собирање на податоци најчесто од страна на родителите, сепак резултатите индицираат загрижувачки состојби што во најмала рака треба да покренат сериозни репрезентативни набљудувања, контролирани рандомизирани истражувања и секако проценка на односот помеѓу користа и ризикот од носење маски кај децата.

„До 26.10.2020 година регистарот го користеа 20.353 луѓе. Во оваа публикација ги објавуваме резултатите од родителите, кои внесоа податоци за вкупно 25.930 деца. Просечното време на носење на маската беше 270 минути дневно. 68% од родителите пријавиле оштетувања предизвикани од носење маска. Тие вклучуваат раздразливост (60%), главоболка (53%), тешкотии во концентрацијата (50%), помала среќа (49%), неподготвеност да одат на училиште/градинка (44%), малаксаност (42%), нарушено учење (38%) ) и поспаност или замор (37%)“.

https://www.brusselstimes.com/news/belgium-all-news/health/130480/face-mask-obligation-in-school-major-threat-to-childrens-development-doctors-say/?fbclid=IwAR2l_Cg8ghpWbwieEXuLxZzIo9buF5K2Pb9qPkcvkbccF5zNVy8sBes-qdI

До сега кај нас ниту постои регистар, ниту е спроведено истражување за ефектите од маските кај децата и после 2 години, но сведоци сме на сѐ поголемите пријави од родителите за овие ефекти.
Сепак, има голем број на истражувања кои ги регистрирале несканите ефекти од долготрајна употреба на маски кај возрасните (повеќе прочитајте овде).

ЕФЕКТИТЕ ОД ДОЛГОТРАЈНО НОСЕЊЕ МАСКИ КАЈ ВОЗРАСНИ

Бројни ефекти може да се видат од продолжено носење маска:

Дали маската што ја покрива устата и носот е ослободена од несакани несакани ефекти во секојдневната употреба и без потенцијални опасности?

https://www.mdpi.com/1660-4601/18/8/4344

„Потенцијалните драстични и несакани ефекти пронајдени во мултидисциплинарни области го илустрираат општиот опсег на глобалните одлуки за маски во пошироката јавност во светлината на борбата против пандемијата. Според пронајдената литература, постојат јасни, научно снимени негативни ефекти за носителите на маски, и на психолошко и на социјално и физичко ниво. Ниту институциите од повисоко ниво, како што се СЗО или Европскиот центар за превенција и контрола на болести (ECDC), ниту Центрите за контрола и превенција на болести, ГА, САД (ЦКБ) или германскиот РКИ, не поткрепуваат со здрави научни податоци за позитивен ефект на маски во јавноста (во смисла на намалена стапка на ширење на КОВИД-19 кај населението). Спротивно на научно воспоставениот стандард за медицина базирана на докази, националните и меѓународните здравствени власти ги издадоа своите теоретски проценки за маските на јавни места, иако задолжителното носење маски дава измамено чувство на безбедност.

Од епидемиолошка гледна точка на инфекција, маските во секојдневна употреба нудат ризик од само-контаминација од страна на носителот и однатре и однадвор, вклучително и преку контаминирани раце. Покрај тоа, маските се натопуваат со издишан воздух, кој потенцијално акумулира инфективни агенси во назофаринксот, а исто така и од амбиенталниот воздух однадвор и внатре во маската. Особено, овде треба да се споменат сериозни бактерии и габи кои предизвикуваат инфекции, но и вируси. Невообичаеното зголемување на откривањето на риновируси во сентинел студиите на германско РКИ од 2020 година може да биде показател за овој феномен. Затоа, би било пожелно појаснување преку дополнителни истраги“.

Повеќе за несаканите ефекти од долготрајно носење на маски, генерално, прочитајте овде.

Бидејќи постојат реални и докажани несакани ефекти кај возрасните, зарем не постои можност најмалку истите да ги има и кај децата? Спремни сме да провериме?

МАСКИТЕ МОЖАТ ДА БИДАТ ШТЕТНИ ЗА РАЗВОЈОТ И УЧЕЊЕТО КАЈ ДЕЦАТА

Задолжителните прекривки на лицето на децата се многу штетни за детето: учењето е спречено; критичните интеракции меѓу учениците и помеѓу ученикот и наставникот се прекинуваат; а прекривката на лицето е контрапродуктивна, бидејќи децата природно ќе ги допираат нивните лица, со што ќе ја контаминираат нивната покривка. Оваа нова нормалност за која многумина се залагаат, може да доведе до скок на проблемите во однесувањето во детството, како што се тешкотии во учењето, анксиозни нарушувања и депресија.


Д -р Кетлин М. Пајк, Зошто маската не е само маска, глобални програми за ментално здравје, Универзитет Колумбија, 17 април 2020 година

https://www.cugmhp.org/five-on-friday/why-a-mask-is-not-just-a-mask

Развојот на препознавање на лицето е релативно слаб кај малите деца. Според психологот од Универзитетот во Торонто, д -р Канг Ли, децата до 14 -годишна возраст достигнуваат нивоа на вештини како кај возрасните за препознавање лица. Пред тоа, децата имаат тенденција да гледаат индивидуални карактеристики на лицето, наместо да ја препознаваат личноста како целина. Со ставање маски, ги одземаме информациите што им отежнуваат на децата да ги препознаат другите и да читаат емоционални сигнали, што е вознемирувачко и загрижувачко. Овие прашања може да бидат особено важни за децата со аутистичен спектар на нарушувања, вклучувајќи го и Аспергеровиот синдром, кои имаат тенденција да имаат посебни тешкотии при читање невербални знаци.

Некои од сериозните психолошки штети за децата предизвикани од продолжено носење маска се поврзани со недостатокот на препознавање на лицето и емоциите.

Кристијан Борман-Кишкел, Препознавање лице кај деца, Eur Arch Psychiatr Neurol Sci (1986) 236: 17-20

https://link.springer.com/article/10.1007/BF00641052

Употребата на значајни визуелни знаци за говор е скриена со маските што го отежнуваат учењето кај малите деца:

Кајлах Лалондеа и Рејчел Фруш Холта, деца од предучилишна возраст имаат корист од визуелно значајни знаци за говор, Journal of Speech, Language, and Hearing Research, Vol. 58, 135–150, February 2015.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4712850/pdf/JSLHR-58-135.pdf

Мартин Вегрзин, и сор., Мапирање на емотивното лице. Како поединечните делови на лицето придонесуваат за успешно препознавање на емоции, PLoS ONE 12 (5): e0177239, 11 мај 2017.

https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0177239

Лоренс Бранкацио и сор., Употреба на визуелни информации во перцепцијата на говорот: Докази за ефект на визуелна стапка и со и без ефект Мек Гурк, перцепција и психофизика 2005, 67 (5), 759-769.

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16334050/

Мустафа Схири, Визуелни знаци во перцепцијата на говорот, Оддел за компјутерска и информатичка наука, Универзитет Линчепинг, GSLT, LiTH 20001/3/02.

http://www.speech.kth.se/~rolf/gslt_papers/MustaphaSkiri.pdf

Гласовите на наставниците и другите ученици пригушени преку маски за лице го отежнуваат учењето, особено за секое дете со дијагностицирано или недијагностицирано оштетување на слухот:

Аманда Б. Силберер, д -р и др., Важноста на висока фреквенција на звучност при препознавање на говор со и без визуелни знаци кај слушатели со нормален слух, Одделение за комуникациски науки и нарушувања Универзитетот во Ајова, март 2014 година.

https://haar.lab.uiowa.edu/sites/haar.lab.uiowa.edu/files/wysiwyg_uploads/silberer_bentler_wu_aas

Задолжителните маски во училиште се „голема закана“ за развојот на децата – предупредуваат лекарите

https://www.brusselstimes.com/news/belgium-all-news/health/130480/face-mask-obligation-in-school-major-threat-to-childrens-development-doctors-say/?fbclid=IwAR2l_Cg8ghpWbwieEXuLxZzIo9buF5K2Pb9qPkcvkbccF5zNVy8sBes-qdI

Барањето за маска за лице на училиште е лошо за општата благосостојба на децата и треба да се укине“, напишаа 70 лекари во отворено писмо до фламанскиот министер за образование Бен Вејтс.

„Во последниве месеци, општата благосостојба на децата и младите е под голем притисок“, велат авторите на писмото. „Во нашите практики гледаме зголемен број деца и млади луѓе со поплаки поради правилата на однесување што им се наметнати“.

Лекарите споменаа вознемиреност и проблеми со спиењето, како и нарушувања во однесувањето и гермафобија, што е патолошки страв од бактерии.

„Задолжителните маски за лице во училиштата се голема закана за нивниот развој. Ги игнорира основните потреби на детето кое расте. Благосостојбата на децата и младите зависи многу од емоционалната приврзаност кон другите“, напишаа тие. Според нив, „условот за маска за лице го прави училиштето заканувачка и небезбедна средина, каде што емоционалната блискост станува тешка“.

Покрај тоа, „не постојат докази од големи размери дека носењето маски за лице во непрофесионална средина има позитивно влијание врз ширењето на вирусите, а камоли врз општата здравствена состојба. Ниту, пак, постои правна основа за спроведување на ова барање.

Во меѓувреме, јасно е дека здравите деца кои поминат преку Ковид-19 “заздравуваат без компликации како стандард и дека тие потоа придонесуваат за заштита на своите ближни луѓе со зголемување на групниот имунитет. Единствената разумна мерка за спречување на сериозни болести и смртност предизвикани од Ковид-19 е да се изолираат индивидуалните наставници и индивидуалните деца со зголемен ризик“, велат тие. „Оваа проценка на ризик не е задача на Министерството за образование“, подвлекоа лекарите, „туку задача на лекарите што лекуваат во консултација со нивните пациенти“.

Влијание врз менталното здравје кај децата од КОВИД-19

https://s3.amazonaws.com/media2.fairhealth.org/whitepaper/asset/The%20Impact%20of%20COVID-19%20on%20Pediatric%20Mental%20Health%20-%20A%20Study%20of%20Private%20Healthcare%20Claims%20-%20A%20FAIR%20Health%20White%20Paper.pdf

Маските можат да ги влошат менталните проблеми кај децата

https://www.bmj.com/content/370/bmj.m3021/rr-6

Употребата на маска може да биде поврзана со главоболки и други детски заболувања

https://www.researchsquare.com/article/rs-124394/v2

Аутизамот и носењето маски

https://researchautism.org/the-challenge-of-face-masks/

Поранешен директор на училиште: Образованието и социјализацијата не можат да се случат зад маска

https://www.newsletter.co.uk/news/opinion/columnists/ex-school-principal-education-and-socialisation-cannot-happen-behind-a-mask-3194054

„Предлогот нашите деца да ги покриваат носот и устата 6/7 часа дневно додека се на училиште, вклучително и во училницата, е нехуман. Тоа е непотребно, образовно деструктивно и очигледно нехигиенско. Германските истражувања забележаа дека не постојат независни студии од производители кои ја потврдуваат користа од маски за деца и адолесценти. Меѓутоа, постои наука која ги потврди штетните физички, психолошки и бихевиористички ефекти – истиот германски извештај посочи дека штетите може да бидат поголеми отколку што беше претходно пријавено“.

НЕПРАВИЛНО НОСЕЊЕ МАСКИ Е ВООБИЧАЕНО И НЕСАНИТАРНО

Неправилното носење на маски е многу често и од страна на возрасните. Постојат упатства и насоки како изгледа правилното носење маски, нивно менување и отстранување. Но, во заедницата, во реалноста честопати оваа пракса е далеку од исправна.

Според некои истражувања децата најчесто носат маски од ткаенина (https://www.wbrc.com/2020/04/18/how-hard-is-it-find-medical-grade-face-mask/), тоа е особено битно поради фактот дека носењето платнена маска може да го зголеми ризикот од инфицирање со Ковид-19 и други респираторни инфекции.


MacIntyre CR, Seale H, Dung TC, и сор., Кластерно рандомизирано испитување на маски од ткаенина во споредба со медицински маски кај здравствени работници, BMJ Open 2015; 5: e006577, Национална медицинска библиотека на САД, Национални институти за здравство, 22 април 2015 година.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4420971/pdf/bmjopen-2014-006577.pdf

„Оваа студија е првото рандомизирано контролирано истражување на маски од ткаенина, а резултатите предупредуваат да не се користат вакви маски. Ова е важен наод за информирање за здравјето и безбедноста при работа. Задржувањето на влага, повторна употреба на маски од ткаенина и слабата филтрација може да резултираат со зголемен ризик од инфекција“.

Маските собираат и колонизираат вируси, бактерии и мувла

Во Германија, каде што училиштата се отворени, а маските најчесто се опционални, здружението „Kinder f.Weltfrieden eV“ нарача лабораториска анализа за да го испита нивото на микробна контаминација што произлегува откако нова маска носи детето 6-8 часа на училиште. Она што го најдоа беше алармантно за сите оние кои препорачуваат да ги маскираме нашите деца неколку часа секој ден. Откриено е дека маските се контаминирани со 82 бактериски колонии и 4 колонии од мувла. Што мислите, каде завршуваат бактериите, мувлите и вирусите што прогресивно се колонизираат и растат на топлиот влажен интерфејс маска-уста?

Многу од микробите се пренесуваат на површините што детето (или возрасните) ги допира откако ќе ја допрат, извадат и погрешно се справуваат со маската. Ова е една од многуте причини што маските речиси сигурно го ЗГОЛЕМУВААТ преносот на заразни болести. Што е поопасно, овие микроби се вдишуваат и се доставуваат длабоко во белите дробови, каде што може да резултира респираторна болест многу полоша од КОВИД-19. Ефектите на маските за намалување на кислородот го принудуваат телото да компензира со зголемување на отчукувањата на срцето и продлабочување на инспирациите. Зголемениот волумен ги придвижува патогените маски длабоко во белите дробови, каде што можат да предизвикаат сериозна пневмонија, воспаление и оштетување на ткивото. Понатаму, овие ризици се надополнуваат со имунолошка супресија (ЦД4+ Т-клеточна супресија) што произлегува од намалена артериска оксигенација. Така, детето што носи маска е под непосреден ризик за штета предизвикана од белодробни инфекции, кои се многу поопасни од инфекцијата со КОВИД-19.

Анализа на сет маски што ги носеа децата покажа значајни патогени микроорганизми пронајдени на детските маски, вклучувајќи пневмонија и кравји херпес:

https://rationalground.com/dangerous-pathogens-found-on-childrens-face-masks/

Врвни германски научници открија дека носењето маски долго време може да резултира со вдишување на потенцијално опасни хемикалии и штетни микропластики длабоко во човечките бели дробови. Повеќе за тоа тоа кои штетни материи се пронајдени и како можат да влијаат на здравјето како кај возрасните, така и кај децата – прочиајте на следниот линк:

https://www.ecotextile.com/2021040127603/dyes-chemicals-news/exclusive-chemical-cocktail-found-in-face-masks.html

УЧИЛИШТАТА БЕЗ УСЛОВ ЗА НОСЕЊЕ МАСКИ НЕ ПОМИНАА ПОЛОШО

Податоците со кои се соочуваме во моментов во однос на носењето маски во училиштата се јасни. Ова може да се согледа како експеримент, бидејќи всушност е и тоа – за стапката на инфицирање во училишта со и без задолжително носење маски. Овој експеримент е со следниве резултати:


Споредба на случаи со мандати за носење маска во училишта и без мандати во Флорида, Њујорк и Масачусетс.

„Се чини дека стапките на инифицирање со КОВИД-19 кај студентите, не варираат во однос на тоа дали носеле маска или не.
….Не наоѓаме корелација со мандатите за маски“.

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.05.19.21257467v1.full

Училиштата во Шведска не воведоа задолжително носење маски. Во градинките и основните училишта исто не се носеше маски. Според податоците за децата, тие поминале доста добро (без смртни случаи).

https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMc2026670

Анализата на податоците од училиштата во САД покажуваат помал број на случаи во училиштата без задолжително носење маски.

https://statsiq.co1.qualtrics.com/public-dashboard/v0/dashboard/5f78e5d4de521a001036f78e#/dashboard/5f78e5d4de521a001036f78e?pageId=Page_f6071bf7-7db4-4a61-942f-ade4cce464de

Сурови податоци за училиштата низ одредени држави во САД

https://statsiq.co1.qualtrics.com/public-dashboard/v0/dashboard/5f78e5d4de521a001036f78e#/dashboard/5f78e5d4de521a001036f78e?pageId=Page_4c1464ba-3550-4999-afee-9455713b9486

За разлика од истражувањата во одредени земји за одлуките носење или не маски на училиште, во нашата земја сѐ уште немаме никакви студии. Следиме препораки до онаму до каде што ни одговара.

ЗА КОВИД И УЧИЛИШТА

Нискиот ризик од болеста кај децата, фактот што тие не го пренесуваат вирусот како возрасните не го оправдува наложувањето за носење маски во училиштата.

НИЗОК РИЗИК ЗА ДЕЦА

Стапката на смртност кај децата е нула за деца без претходно постоечки медицински состојби

https://s3.amazonaws.com/media2.fairhealth.org/whitepaper/asset/Risk%20Factors%20for%20COVID-19%20Mortality%20among%20Privately%20Insured%20Patients%20-%20A%20Claims%20Data%20Analysis%20-%20A%20FAIR%20Health%20White%20Paper.pdf

Децата се изложени на многу низок ризик од КОВИД-19

https://osf.io/ezdf2/

Децата имаат веќе силен постоечки имунитет на САРС-КоВ-2

https://science.sciencemag.org/content/370/6522/1339

Исходите од болничките лекувања за деца се значително подобри од возрасните

https://jamanetwork.com/journals/jamapediatrics/fullarticle/2766037

ДЕЦАТА ПРЕНЕСУВААТ КОВИД МНОГУ ПОМАЛКУ ВО ОДНОС НА ВОЗРАСНИТЕ

Децата шират КОВИД-19 многу помалку отколку возрасните

https://jamanetwork.com/journals/jamapediatrics/fullarticle/2766037

Возрасните кои живеат со деца не се изложени на зголемен ризик од инфицирање со болеста:

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.11.01.20222315v1

Всушност, болеста беше „ослабена“ кај семејства со деца:

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.11.01.20222315v1

Децата „дејствуваат како сопирачка“ на болеста (Голема студија од Германија).

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.11.01.20222315v1

Пренесувањето обично е од возрасен на дете, а не од дете на возрасен:

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.11.01.20222315v1

https://www.journalofinfection.com/article/S0163-4453(21)00209-7/fulltext#relatedArticles

Во крајна линија: децата се помалку подложни на КОВИД-19 отколку возрасните

https://journals.plos.org/ploscompbiol/article?id=10.1371/journal.pcbi.1008559

Децата не се супер пренесувачи на вирусот

https://adc.bmj.com/content/105/7/618.info

АСИМПТОМАТСКО ШИРЕЊЕ ОД ДЕЦА Е РЕТКО

Како и кај возрасните, стапката на асимптоматското ширење е помала од 1% при секундарен напад:

https://jamanetwork.com/journals/jamanetworkopen/fullarticle/2774102

Вирусните оптоварувања кај децата се значително помали отколку кај возрасните

https://journals.asm.org/doi/full/10.1128/JCM.02593-20

Нема докази за релевантно асимптоматско ширење во установите за згрижување деца

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.04.16.21255616v1

Лично учење во јавните училишта во Њујорк не е поврзано со зголемена преваленца

https://pediatrics.aappublications.org/content/pediatrics/early/2021/03/05/peds.2021-050605.full.pdf

НАСТАВНИЦИТЕ НЕ СЕ СООЧУВААТ СО ЗГОЛЕМЕН РИЗИК ОД ДЕЦА

Минимален пренос во основните училишта

https://www.eurosurveillance.org/content/10.2807/1560-7917.ES.2020.26.1.2002011#abstract_content

Програмите за нега на деца во САД не покажуваат значајно влијание од КОВИД-19

https://pediatrics.aappublications.org/content/147/1/e2020031971.long

Ширењето во училиштата, есента беше во најдобар случај подредено

https://www.cream-migration.org/publ_uploads/CDP_22_20.pdf

Ризикот од лично школување за наставниците е споредлив со ризиците од патување со автомобил

https://www.nber.org/papers/w28619

УЧИЛИШТАТА НЕМААТ УЛОГА ВО ШИРЕЊЕТО НА КОВИД 19

Крајно ограничен секундарен пренос во училиштата

https://pediatrics.aappublications.org/content/147/4/e2020048090

Дали беа претерани ризиците од отворање училишта?

https://www.npr.org/2020/10/21/925794511/were-the-risks-of-reopening-schools-exaggerated

УНИЦЕФ: „Нето придобивките од отворањето на училиштата ги надминуваат трошоците за нивно затворање“.

https://www.unicef.org/coronavirus/six-point-plan-protect-children

Преносот во училишните услови беше невообичаен

https://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(20)30882-3/fulltext


Резиме:

Децата не се здобиваат со SARS-CoV-2 (многу низок ризик), не го шират на други деца или наставници, или ги загрозуваат родителите или другите дома. Ова е докажано. Во ретките случаи кога детето се инфицира со вирусот, многу е невообичаено детето да се разболи тешко или да умре. Маскирањето може да им нанесе штета на децата – како што може и на некои возрасни. Но, анализата на штетите и придобивките е сосема поинаква за возрасните и децата – особено за помалите деца. Без оглед на аргументите што може да постојат за согласност на возрасните – од децата не треба да се бара да носат маски за да спречат ширење на Ковид-19. Се разбира, нулта ризик не е постигнат – со или без маски, вакцини, лекови, дистанцирање или што било друго што медицината може да развие, или пак политички да биде наметнато.

Уште еднаш, маскирањето на децата е исто толку апсурдно, нелогично, бесмислено и потенцијално опасно!

Ниту една релевантна здравствена институција нема изработено студија за ефектите, односно придонесот од носењето маски од страна на децата воопшто и во училиштата!

Ниту една релевантна институција нема направено истражување за несаканите ефекти од маските при долготрајно носење кај децата!

Постојат повеќе студии кои сметаат дека непрофесионалното и надвор од контролирана средина, носење на маски – е во најмал рака несанитарно, во најлош случај опасно! Овој проблем со неадекватно, несанитарно носење на маски е секако од големо значење кај децата, бидејќи е констатирано дека е вообичаено.

Маските не се потребни за деца базирани на малиот ризик кај децата!
Ризикот од смрт од Ковид-19 е „речиси нула“ за младите луѓе.

Децата не го пренесуваат вирусот како возрасните!

Наставниците не се соочуваат со зголемен ризик од КОВИД 19 поради децата!

Прашањето за маски кај децата е навистина прашање за управување со ризик за родителите и секој донесувач на одлуки.

Науката е јасна!

Покрај сите овие студии и познатите ризици од неадекватна и долготрајна употреба на маски, покрај тоа што наложувањата за носење на маски кај децата не се научно поддржани, покрај тоа што очигледно ризикот од носење маска е поголем во однос на користа од истата – сепак, ги оставаме децата на школо со маска?

Забелешка: студиите и заклучоците ќе бидат ажурирани со појава на нови податоци.

2024 © Developed by PROCESS IN. Hosted by  INHOST.